U subotu 17.08. grupa od 12 planinara krenula je iz kampa u dolini Grebaje planinarskom stazom ka Očnjaku. Sa polazne tačke (1130mnv) staza vodi kroz šumu, delimično i siparom, do predivnog vidikovca odakle je odličan pogled na dolinu Grebaje i naš nedavno ostavljeni kamp. Dalje se krećemo do mesta pod samom liticom Očnjaka gde grupa radi bezbednosti stavlja alpinističke kacige na glave, i dalje staza jakom i zahtevnom strminom vodi ka vrhu Očnjak. Na 1950m, na maloj travnatoj zaravni ostavljamo deo svoje opreme i počinje uspon eksponiranim stenovitim delom koji je osiguran čeličnim užetom čitavom dužinom do pod sami vrh. Na vrh Očnjak (2185mnv) grupa je izašla u 10:30h. Po silasku sa Očnjaka, koji je naravno u nekim delovima staze teži nego pri usponu, krećemo preko Ljubokuća, uglavnom dugim siparom, koji otežava kretanje, a onda se stazom koja vodi desno uz strmu stenovitu kosu, ubrzo nađosmo pred nesvakidašnjim ukrasom prirode, jedinstvenim i svojstvenim Prokletijama – Krošnjinim ili šupljim vratima, zakozvanim Mačijim poljupcem.Kroz njega puca pogled na dolinu Grebaje, njenu takozvanu Prvu livadu.Grupa silazi niz strmu stenu prolaza do Krošnje… zbog prilično izgubljenog vremena u dosadašnjem delu dana, grupu delimo na onu koja će odatle stazom krenuti na uspon na Karanfile (9 planinara) i one koji će se vratiti stazom koja vodi sa Karanfila u dolinu, prvenstveno radi problema sa obućom ili onih kondicione prirode.Sjeverni vrh Karanfila (2460mnv) popelo je 9 članova grupe.Povratak u dolinu Grebaje, u naš kamp, usledio je u kasnim popodnevnim satima, u dve grupe.Druženje smo nastavili u ugostiteljskom objektu Etno sela „Pavićević“, uglavnom uz smeh, pošalice i prepričavanje utisaka sa prelepo provedenog dana na stazama Prokletija.Onako prilično izgladneli u povratku, nismo mogli odoleti divnim gusinjskim ćevapima.
Nenad Vujadinović
KVP „Kapetan“